I dalje je vojta sastavni deo naseg zivota. Pocela je da se koci u prvoj vezbi pa tu vezbu izbegavamo. U drugoj i trecoj lepo reaguje i brzo se umori. Pocela je da se okrece i pokusava da dodje do igracaka, tj. nesto kao puzi, u stilu gusenice. Lose je to sto sakice u tom trenutku ne otvara nego ih uvrce...
Krstili smo nasu malu veselicu, jer ona je velika cura. Napunila je godinu dana.
Zar je moguce da je godina proletela tek tako?!
I da promenili smo neurologa! Dobila je cavinton, 1/4 svako jutro. Mogu reci da za desetak dana koliko ga pije vise guguce.
Znaci, godinica tu (korigovano deset meseci) ne sedi... a jako joj se svidja kad je povlacimo u sedeci, ali je mlitava i dalje. Nogice sve bolje, ali joj se izvijanje i kocenje nogica vratilo. Ne govori baba, mama, tata znego ggggggggg gvaaaaa aaaaaaaa i apu. Par puta je rekla baba, jednom mam, i jednom tata a to se ne racuna. Voli da se igra, smeje se puno! Nema sedam kilograma. Ma nema sanse da ima sedam kilograma. Ne voli da jede povrce i meso ali zato banane, keks, pa i smoki i cokoladne bananice uuu to obozava. S obzirom koliko jede mlecne kase neko bi rekao da ce se udebljati ali jok...
I da ima jedan zubic ;)
Sada sam skuvala crno vino s karanfilicem i dok se hladi , zavrsavam ovaj post pa cu ga uz boardgame popiti ...
Krstili smo je ... ako neko ovo cita nek se pomoli za nasu malu devojcicu da sto pre prohoda i za sve male heroje koji treniraju ili su trenirali vojtu u ranoj mladosti!
