Pazite, moja Cica se NIJE omakla, mada daleko bilo ne tvrdim da kad se omakne, manje se voli.... Ja mislim da sam se ja mojima omakla, a možda i nisam pošto je brat stalno hteo sestru... a posle pobegao od mene :(
Nego nije se omakla, u smilu eto DESILO NAM se... Nego smo bili u braku skoro godinu dana ali ja bez posla... da, i sa diplomskim koji nije ni započet.....
Legli smo jedno pored drugog i rešili : ako budemo čekali da se obogatimo pa da nas u porodici bude više-- e to bi moglo da potraje.............................

Jednog popodneva, kada sam shvatila da sve smrdi... smrde ulice, piletina, kupatilo, butici, kupila sam test i nazvala dragog mi dragana i saopštila mu ono što smo bojažljivo očekivali........ bićemo MAMA i TATA....
I buć.........
Trudnoća nije priča sa srećnim krajem-UVEK!!!
Jedna psiholog me je izgrdio zbog te konstatacije... : Rekao mi je da ne mogu tako razmišljati, da niko sigurno u tom datom momentu očekivane trudnoće ne razmišlja i ne interesuje se
za ŠTA AKO!!!!????
E pa meni je bilo žao što nisam pitala ŠTA AKO, nego me je iznenadilo i obeshrabrilo, i kao da sam do tada živela pod staklenim zvonom.
Šta ako dobijem krvarenje u ranoj trudnoći? Da li ću izgubiti bebu? Ne ne mora da znači... ali se obavezno mora obaviti ultrazvučni pregled, da bi se ustanovilo da je plod tu... da ima srčane radnje... I šta onda?! Obično- ležanje, strogo mirovanje!!!!!!!!!!!!!!! I neke injekicje progesterona, pa možda utrogestan (koji košta!!!!!)
I ako krvarenje prestane, da li to znači da će do kraja trudnoća da bude ok... da ću da uživam u svojoj trudnoći?
Ja sam mislila da hoću.... Krvarenje je prestalo... strah od svakog odlaska u kupatilo, da će krvi biti je zamenilo divno osećanje da ja napokon osećam moju Cicu kako se vrpolji po stomaku... i ne moram STROGO da ležim, al baš i nisam za Olimpijske igre.......................