Koji su najčešći problemi u motornom razvoju i kakva terapija se primenjuje?
- Kada se beba rodi prolazi proveru motorne zrelosti, kroz ispitivanje refleksa, a oni su indikatori pravilnog ili usporenog motornog razvoja. Novorođenčad uglavnom imaju problema sa „krivim“ nožicama, hipotonusom („mlitavim“ mišićima), hipertonusom (zgrčenost, odnosno povećan tonus), tortikolisom (vratić kriv u jednu stranu)... Sve to se lako može korigovati vežbama koje prepisuje fizijatar. Mogu da ih rade roditelji ukoliko pažljivo prate instrukcije, ali ako imaju strah ili nisu sigurni da rade pravilno, može im pomoći fizioterapeut u specijalizovanim ustanovama. Što je beba mlađa to je lakše korigovati probleme, jer su im kosti u prvim mesecima jako mekane. Zbog toga je jako važno početi na vreme, jer nešto što se u prvom mesecu može rešiti za dve nedelje, u šestom već zahteva nekoliko meseci terapije. Roditelji najčešće greše jer smatraju da će se neki manji problemi sami rešiti, što može, ali i ne mora da se dogodi.
ovo sam kopirala sa Bebca....
korisno je :)
http://www.bebac.com/index.php?show=news&part=display&int_newsID=6650
уторак, 14. децембар 2010.
среда, 8. децембар 2010.
Pitam se zasto ja?
Bili smo na kontroli. Dr kaze da ce prohodati ali da ce to biti tezak i dug proces... Znaci nije nam jos niko napismeno dao dijagnozu da je to cerebrala al se oseti u vazduhu ... Jos je rano... jeste neki vid al jos ima sa njom da se radi i jos ona moze da se iscupa, od 20. krecemo ponovo na neurostimulativne vezbe.
Da, pitam se vec duze vreme zasto ja?
Ide to pitanje do granica mrznje, a onda dodjem sebi i pitam se a ko sam ja da kazem da neko drugi to zasluzuje a ja ne!
Niko ne zasluzuje da ima bolesno dete...........
Da, pitam se vec duze vreme zasto ja?
Ide to pitanje do granica mrznje, a onda dodjem sebi i pitam se a ko sam ja da kazem da neko drugi to zasluzuje a ja ne!
Niko ne zasluzuje da ima bolesno dete...........
субота, 13. новембар 2010.
Novine i starine
I dalje je vojta sastavni deo naseg zivota. Pocela je da se koci u prvoj vezbi pa tu vezbu izbegavamo. U drugoj i trecoj lepo reaguje i brzo se umori. Pocela je da se okrece i pokusava da dodje do igracaka, tj. nesto kao puzi, u stilu gusenice. Lose je to sto sakice u tom trenutku ne otvara nego ih uvrce...
Krstili smo nasu malu veselicu, jer ona je velika cura. Napunila je godinu dana.
Zar je moguce da je godina proletela tek tako?!
I da promenili smo neurologa! Dobila je cavinton, 1/4 svako jutro. Mogu reci da za desetak dana koliko ga pije vise guguce.
Znaci, godinica tu (korigovano deset meseci) ne sedi... a jako joj se svidja kad je povlacimo u sedeci, ali je mlitava i dalje. Nogice sve bolje, ali joj se izvijanje i kocenje nogica vratilo. Ne govori baba, mama, tata znego ggggggggg gvaaaaa aaaaaaaa i apu. Par puta je rekla baba, jednom mam, i jednom tata a to se ne racuna. Voli da se igra, smeje se puno! Nema sedam kilograma. Ma nema sanse da ima sedam kilograma. Ne voli da jede povrce i meso ali zato banane, keks, pa i smoki i cokoladne bananice uuu to obozava. S obzirom koliko jede mlecne kase neko bi rekao da ce se udebljati ali jok...
I da ima jedan zubic ;)
Sada sam skuvala crno vino s karanfilicem i dok se hladi , zavrsavam ovaj post pa cu ga uz boardgame popiti ...
Krstili smo je ... ako neko ovo cita nek se pomoli za nasu malu devojcicu da sto pre prohoda i za sve male heroje koji treniraju ili su trenirali vojtu u ranoj mladosti!
Krstili smo nasu malu veselicu, jer ona je velika cura. Napunila je godinu dana.
Zar je moguce da je godina proletela tek tako?!
I da promenili smo neurologa! Dobila je cavinton, 1/4 svako jutro. Mogu reci da za desetak dana koliko ga pije vise guguce.
Znaci, godinica tu (korigovano deset meseci) ne sedi... a jako joj se svidja kad je povlacimo u sedeci, ali je mlitava i dalje. Nogice sve bolje, ali joj se izvijanje i kocenje nogica vratilo. Ne govori baba, mama, tata znego ggggggggg gvaaaaa aaaaaaaa i apu. Par puta je rekla baba, jednom mam, i jednom tata a to se ne racuna. Voli da se igra, smeje se puno! Nema sedam kilograma. Ma nema sanse da ima sedam kilograma. Ne voli da jede povrce i meso ali zato banane, keks, pa i smoki i cokoladne bananice uuu to obozava. S obzirom koliko jede mlecne kase neko bi rekao da ce se udebljati ali jok...
I da ima jedan zubic ;)
Sada sam skuvala crno vino s karanfilicem i dok se hladi , zavrsavam ovaj post pa cu ga uz boardgame popiti ...
Krstili smo je ... ako neko ovo cita nek se pomoli za nasu malu devojcicu da sto pre prohoda i za sve male heroje koji treniraju ili su trenirali vojtu u ranoj mladosti!
среда, 20. октобар 2010.
четвртак, 14. октобар 2010.
уторак, 12. октобар 2010.
Ne pijem belo
Pijem belo vino :)
trenutno... inače i nisam neki ljubitelj, ali kad se nije ništa bolje našlo...
Uzeli smo belo, zbog Tasi, jer joj zubi stvaraju muku... tj. izbijanje zubića...
Znači... kako preživeti izbijanje zubića, mami vino niz grlo, bebi na desni :)
ne znam da li njoj pomaže ali meni je lakse...
Pijem crno... što bi rekao Dis, ne marim da pijem... al'...
al to je nekad bilo... sad sam m-a-m-a :)
Obuka kod dr Stejin je završena. Ništa se veliko nije desilo ili jeste... ne znam.
Taši više koristi levu ruku i pomalo je opustila noge...
Još se nije okrenula svesno i sama sa leđa na stomak... Još ne sedi.
Pričam sa drugim mamama umornim od dečijeg nereda, dečijeg puzanja, uništavanja ;)
ja
ja jedva čekam da mi dete poliže laminat, čačka kablove od kompa... Ljudi moji ja jedva čekam!!!
Za manje od mesec dana moja ljubav, moj život, moje sve će napuniti godinicu... a bata iz komšiluka koji ima 2 meseca, preti da će pre sesti od nje...
Tužna sam zbig toga, ljuta.... i ne znam...
Da budem iskrena ljubomorna...
trenutno... inače i nisam neki ljubitelj, ali kad se nije ništa bolje našlo...
Uzeli smo belo, zbog Tasi, jer joj zubi stvaraju muku... tj. izbijanje zubića...
Znači... kako preživeti izbijanje zubića, mami vino niz grlo, bebi na desni :)
ne znam da li njoj pomaže ali meni je lakse...
Pijem crno... što bi rekao Dis, ne marim da pijem... al'...
al to je nekad bilo... sad sam m-a-m-a :)
Obuka kod dr Stejin je završena. Ništa se veliko nije desilo ili jeste... ne znam.
Taši više koristi levu ruku i pomalo je opustila noge...
Još se nije okrenula svesno i sama sa leđa na stomak... Još ne sedi.
Pričam sa drugim mamama umornim od dečijeg nereda, dečijeg puzanja, uništavanja ;)
ja
ja jedva čekam da mi dete poliže laminat, čačka kablove od kompa... Ljudi moji ja jedva čekam!!!
Za manje od mesec dana moja ljubav, moj život, moje sve će napuniti godinicu... a bata iz komšiluka koji ima 2 meseca, preti da će pre sesti od nje...
Tužna sam zbig toga, ljuta.... i ne znam...
Da budem iskrena ljubomorna...
субота, 18. септембар 2010.
Dan po Vojti
Ustajanje!
Ako imamo srece, Tasi spava celu noc. Uglavnom od 21.00 do 07.00. A onda nas probudi lupkanje glavom o krevetić ili plakanje. Popije cura mleko. Igra se jedno sat vremena sa svojim zvečkama dok mama popije kafu i odna opalimo prvu turu vežbanja. To traje između 30 i 45 min. Zavisi koliko sarađuje. Onda uglavnom ili se igramo ili dremne malo pa doruckuje. Posle 3 sata ako nemamo nekog od dr zakazanog, opalimo drugu turu vežbanja. U medjuvremenu ja pokušam nešto da uradim, skuvam ručak i slične budalaštine... E onda ruča pa dremne... pa posle prošetamo ili pijemo kaficu sa nekim....ako imamo sreće. Onda je već vreme za večeru,i sat vremena posle večere obavezno da opalimo i treću turu vežbanja, smugnemo opet napolje, (to dok nije počelo ovako rano da pada mrak) pa kad stignemo kući, ljubimo se i mazimo na krevetu... Pevamo i cičimo, i kupanjac, mleko i spavanjac... I tako u krug igramo valcer ja i Tasi...
Naravno ima tu varijacija na temu... Ovaj dr onaj dr... Čamimo čekajući na pregled i slično.
Od ponedeljka krećemo kod dr Stejin na terapije. Puna sam nade i očekivanja!!!
Ako imamo srece, Tasi spava celu noc. Uglavnom od 21.00 do 07.00. A onda nas probudi lupkanje glavom o krevetić ili plakanje. Popije cura mleko. Igra se jedno sat vremena sa svojim zvečkama dok mama popije kafu i odna opalimo prvu turu vežbanja. To traje između 30 i 45 min. Zavisi koliko sarađuje. Onda uglavnom ili se igramo ili dremne malo pa doruckuje. Posle 3 sata ako nemamo nekog od dr zakazanog, opalimo drugu turu vežbanja. U medjuvremenu ja pokušam nešto da uradim, skuvam ručak i slične budalaštine... E onda ruča pa dremne... pa posle prošetamo ili pijemo kaficu sa nekim....ako imamo sreće. Onda je već vreme za večeru,i sat vremena posle večere obavezno da opalimo i treću turu vežbanja, smugnemo opet napolje, (to dok nije počelo ovako rano da pada mrak) pa kad stignemo kući, ljubimo se i mazimo na krevetu... Pevamo i cičimo, i kupanjac, mleko i spavanjac... I tako u krug igramo valcer ja i Tasi...
Naravno ima tu varijacija na temu... Ovaj dr onaj dr... Čamimo čekajući na pregled i slično.
Od ponedeljka krećemo kod dr Stejin na terapije. Puna sam nade i očekivanja!!!
петак, 3. септембар 2010.
петак, 27. август 2010.
петак, 20. август 2010.
KO NIJE RADIO VEZBICE PO VOJTI...NE ZNA KOLIKO JE SRECAN RODITELJ
Da, o tome se radi. Mi radimo vežbe po Vojti a vi?
Pregledao nas je terapeut u dečijoj bolnici dan pred otpust... Mala mlitavica izgleda nije ništa dobro radila, nisam tada ni znala o čemu se tu radi.... Pokazali su nam dva puta te vežbe, nije izgledalo ništa komplikovano...
Dve vežbe...
Od drugih mama u sobi.... O da bilo je i drugih mama....
Ajde malo da pričamo o toj sobi !
Što je najsmešnije nije nas lepa okolnost tamo smestila, ali meni je bilo lepo! O kako to morbidno i paradoksalno zvuči, ali je istinito. Sve smo se razumele... Retko koja me mama sada razume. Uglavno sam frustrirana mama koja previše brine pa prevrću očima čim krenem neku priču... Al opraštam im jer imam MOJE MAME! Moje mame koje nažalost znaju o čemu pričam jer smo zajedno krišm čitale bebeće kartone, i sa težnjom očekivale ponoć, kada nam mere palčiće, da čujemo koliko su grama dobili tog dana... Jer kad pređemo 2kg i budemo zdravi skroz... mi odosmo kući!
Pile smo puno čaja, da bismo imale mleka, prekratile vreme, kukale uz kafu i plakale na terasi sa cigaretom ....
Bile su mame blizanaca koji su različito napredovali u težini.. Mame koje su trebale biti mame blizanaca ali nažalost nisu... Mama koja je pričala da je shvatila da je muž vara....Mama koja nije imala tatu i koja se porodila kod kuće, pa su je posle ljudi iz porodilišta optuživali da je sigurno htela da "se reši bebe"... Mama koja je kod kuće ostavila dvoje dece a jedno joj je već godinu dana na intenzivi, a četvrti momak raste u inkubatoru.. Mama kojoj su jedva spasli život, kao i njenom junaku... Mama koju su ranije porodili carskim rezom, jer su promašili nedelju... Mama koja nema ni osamnaest godina, mama koja ima petnaest godina i preti da noću oma neke napade !? Mame koje po ceo dan spavaju, mame koje stalno govore " O bože..." Mame kojima je prva beba umrla jer je rodjena prevremena... Mame koje ceo dan telefoniraju... MAME!!!!
Ne rade svi oni vežbe po Vojti, hvala ti Bože!
Pregledao nas je terapeut u dečijoj bolnici dan pred otpust... Mala mlitavica izgleda nije ništa dobro radila, nisam tada ni znala o čemu se tu radi.... Pokazali su nam dva puta te vežbe, nije izgledalo ništa komplikovano...
Dve vežbe...
Od drugih mama u sobi.... O da bilo je i drugih mama....
Ajde malo da pričamo o toj sobi !
Što je najsmešnije nije nas lepa okolnost tamo smestila, ali meni je bilo lepo! O kako to morbidno i paradoksalno zvuči, ali je istinito. Sve smo se razumele... Retko koja me mama sada razume. Uglavno sam frustrirana mama koja previše brine pa prevrću očima čim krenem neku priču... Al opraštam im jer imam MOJE MAME! Moje mame koje nažalost znaju o čemu pričam jer smo zajedno krišm čitale bebeće kartone, i sa težnjom očekivale ponoć, kada nam mere palčiće, da čujemo koliko su grama dobili tog dana... Jer kad pređemo 2kg i budemo zdravi skroz... mi odosmo kući!
Pile smo puno čaja, da bismo imale mleka, prekratile vreme, kukale uz kafu i plakale na terasi sa cigaretom ....
Bile su mame blizanaca koji su različito napredovali u težini.. Mame koje su trebale biti mame blizanaca ali nažalost nisu... Mama koja je pričala da je shvatila da je muž vara....Mama koja nije imala tatu i koja se porodila kod kuće, pa su je posle ljudi iz porodilišta optuživali da je sigurno htela da "se reši bebe"... Mama koja je kod kuće ostavila dvoje dece a jedno joj je već godinu dana na intenzivi, a četvrti momak raste u inkubatoru.. Mama kojoj su jedva spasli život, kao i njenom junaku... Mama koju su ranije porodili carskim rezom, jer su promašili nedelju... Mama koja nema ni osamnaest godina, mama koja ima petnaest godina i preti da noću oma neke napade !? Mame koje po ceo dan spavaju, mame koje stalno govore " O bože..." Mame kojima je prva beba umrla jer je rodjena prevremena... Mame koje ceo dan telefoniraju... MAME!!!!
Ne rade svi oni vežbe po Vojti, hvala ti Bože!
петак, 6. август 2010.
Škorpija
Malo pre sam napisala nešto DIVNO i ne znam kako i ne znam zašto ali je nestalo!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
I nije mi jasno zbog čega nije negde sačuvano, kad se kao snima automatski!!!
Kako sad OPET da napišem nešto takvo, mislim da mi se nit izgubila! Bwaaaa plakaću!
AJ sad ispočetka....
Moja Cica se rodila 2 meseca ranije. Prvo sam dobila kontrakcije u 25. nedelji. Dobila sam terapiju da pijem. Medjutim onda sam se naduvala kao lumbalon i natekla.
Pritisak mi je skočio, i nisam dobila nikakvu terapiju.
Otputovala sam da još jednom vidim grob svoje majke, pre nego počne zima, i dodje vreme da na svet dodje moja devojčica. A devojčica požurila.....
Da li zato što je to bila preeklampsija, da li zato što sam se ja strašno usamljeno osećala. Bili smo se tek preselili, dragog mi dragana nisam viđala jer je mnogo radio.... rad rad i samo rad... ooo živote!
Uhvatili su me bolovi i kontrakcije, onako školski, na 20 minuta, pa sve kraće pa sve jače... i to u po noći. A onda je dragi mi dragan poludeo i skočio iz kreveta -Dosta je bilo, idemo u bolnicu......
Mislila sam, učiniće neštp, sprečiće moju Cicu da dolazi na svet kad joj nije vreme....
Ali avaj, vodenjak je pukao, voda zelena.....
Rodila se moja cica- malo su me zaboravili tamo, al kada sam počela da cvilim da vreme prolazi a mene nešto kontrakcije napuštaju, krenula je igranka....
Neću da se žačlim, nisu bile muke...
Cica je bila mala, sitna, sa malo kosice, nisam joj čula glas....
Cica je odvedena od mene u inkubatoru u kojem se nije videla od silne aparature, cevčici ne znam ti ni ja čega sve... Moja cica sa 1 kilogamom i 400 grama je nedonošče....
Šta to znači....
Kakva je to borba, znaju majke koje su to preživele....
Ne prežive sva deca-istina je surova ali je tako.... Ja oko sebe poznajem puno ljudi, momaka, devojaka koji su rođeni ranije... Oni su savršeni, pa na njima se ne vidi jecaj koji su njihove majke sigurno tkale večerima....
Ali na žalost nisu svi nedonoščići iste sreće.
Moja Cica je uspela!
Upalite ponekad sveću u crkvi za svakog anđela... bio on rodjen u 40. nedelji, 25. ili 42. .... Upalite sveću za svaki mali život koji tek što je udahnuo, nije dobio šansu da bude, crvenkapa u nekoj predstavi, golman na nekoj utakmici, recitator na nekoj priredbi, harmonikas na nekom slavlju........................
I nije mi jasno zbog čega nije negde sačuvano, kad se kao snima automatski!!!
Kako sad OPET da napišem nešto takvo, mislim da mi se nit izgubila! Bwaaaa plakaću!
AJ sad ispočetka....
Moja Cica se rodila 2 meseca ranije. Prvo sam dobila kontrakcije u 25. nedelji. Dobila sam terapiju da pijem. Medjutim onda sam se naduvala kao lumbalon i natekla.
Pritisak mi je skočio, i nisam dobila nikakvu terapiju.
Otputovala sam da još jednom vidim grob svoje majke, pre nego počne zima, i dodje vreme da na svet dodje moja devojčica. A devojčica požurila.....
Da li zato što je to bila preeklampsija, da li zato što sam se ja strašno usamljeno osećala. Bili smo se tek preselili, dragog mi dragana nisam viđala jer je mnogo radio.... rad rad i samo rad... ooo živote!
Uhvatili su me bolovi i kontrakcije, onako školski, na 20 minuta, pa sve kraće pa sve jače... i to u po noći. A onda je dragi mi dragan poludeo i skočio iz kreveta -Dosta je bilo, idemo u bolnicu......
Mislila sam, učiniće neštp, sprečiće moju Cicu da dolazi na svet kad joj nije vreme....
Ali avaj, vodenjak je pukao, voda zelena.....
Rodila se moja cica- malo su me zaboravili tamo, al kada sam počela da cvilim da vreme prolazi a mene nešto kontrakcije napuštaju, krenula je igranka....
Neću da se žačlim, nisu bile muke...
Cica je bila mala, sitna, sa malo kosice, nisam joj čula glas....
Cica je odvedena od mene u inkubatoru u kojem se nije videla od silne aparature, cevčici ne znam ti ni ja čega sve... Moja cica sa 1 kilogamom i 400 grama je nedonošče....
Šta to znači....
Kakva je to borba, znaju majke koje su to preživele....
Ne prežive sva deca-istina je surova ali je tako.... Ja oko sebe poznajem puno ljudi, momaka, devojaka koji su rođeni ranije... Oni su savršeni, pa na njima se ne vidi jecaj koji su njihove majke sigurno tkale večerima....
Ali na žalost nisu svi nedonoščići iste sreće.
Moja Cica je uspela!
Upalite ponekad sveću u crkvi za svakog anđela... bio on rodjen u 40. nedelji, 25. ili 42. .... Upalite sveću za svaki mali život koji tek što je udahnuo, nije dobio šansu da bude, crvenkapa u nekoj predstavi, golman na nekoj utakmici, recitator na nekoj priredbi, harmonikas na nekom slavlju........................
петак, 30. јул 2010.
Pazite, moja Cica se NIJE omakla, mada daleko bilo ne tvrdim da kad se omakne, manje se voli.... Ja mislim da sam se ja mojima omakla, a možda i nisam pošto je brat stalno hteo sestru... a posle pobegao od mene :(
Nego nije se omakla, u smilu eto DESILO NAM se... Nego smo bili u braku skoro godinu dana ali ja bez posla... da, i sa diplomskim koji nije ni započet.....
Legli smo jedno pored drugog i rešili : ako budemo čekali da se obogatimo pa da nas u porodici bude više-- e to bi moglo da potraje.............................
Nego nije se omakla, u smilu eto DESILO NAM se... Nego smo bili u braku skoro godinu dana ali ja bez posla... da, i sa diplomskim koji nije ni započet.....
Legli smo jedno pored drugog i rešili : ako budemo čekali da se obogatimo pa da nas u porodici bude više-- e to bi moglo da potraje.............................
Jednog popodneva, kada sam shvatila da sve smrdi... smrde ulice, piletina, kupatilo, butici, kupila sam test i nazvala dragog mi dragana i saopštila mu ono što smo bojažljivo očekivali........ bićemo MAMA i TATA....
I buć.........
Trudnoća nije priča sa srećnim krajem-UVEK!!!
Jedna psiholog me je izgrdio zbog te konstatacije... : Rekao mi je da ne mogu tako razmišljati, da niko sigurno u tom datom momentu očekivane trudnoće ne razmišlja i ne interesuje se
za ŠTA AKO!!!!????
E pa meni je bilo žao što nisam pitala ŠTA AKO, nego me je iznenadilo i obeshrabrilo, i kao da sam do tada živela pod staklenim zvonom.
Šta ako dobijem krvarenje u ranoj trudnoći? Da li ću izgubiti bebu? Ne ne mora da znači... ali se obavezno mora obaviti ultrazvučni pregled, da bi se ustanovilo da je plod tu... da ima srčane radnje... I šta onda?! Obično- ležanje, strogo mirovanje!!!!!!!!!!!!!!! I neke injekicje progesterona, pa možda utrogestan (koji košta!!!!!)
I ako krvarenje prestane, da li to znači da će do kraja trudnoća da bude ok... da ću da uživam u svojoj trudnoći?
Ja sam mislila da hoću.... Krvarenje je prestalo... strah od svakog odlaska u kupatilo, da će krvi biti je zamenilo divno osećanje da ja napokon osećam moju Cicu kako se vrpolji po stomaku... i ne moram STROGO da ležim, al baš i nisam za Olimpijske igre.......................
I buć.........
Trudnoća nije priča sa srećnim krajem-UVEK!!!
Jedna psiholog me je izgrdio zbog te konstatacije... : Rekao mi je da ne mogu tako razmišljati, da niko sigurno u tom datom momentu očekivane trudnoće ne razmišlja i ne interesuje se
za ŠTA AKO!!!!????
E pa meni je bilo žao što nisam pitala ŠTA AKO, nego me je iznenadilo i obeshrabrilo, i kao da sam do tada živela pod staklenim zvonom.
Šta ako dobijem krvarenje u ranoj trudnoći? Da li ću izgubiti bebu? Ne ne mora da znači... ali se obavezno mora obaviti ultrazvučni pregled, da bi se ustanovilo da je plod tu... da ima srčane radnje... I šta onda?! Obično- ležanje, strogo mirovanje!!!!!!!!!!!!!!! I neke injekicje progesterona, pa možda utrogestan (koji košta!!!!!)
I ako krvarenje prestane, da li to znači da će do kraja trudnoća da bude ok... da ću da uživam u svojoj trudnoći?
Ja sam mislila da hoću.... Krvarenje je prestalo... strah od svakog odlaska u kupatilo, da će krvi biti je zamenilo divno osećanje da ja napokon osećam moju Cicu kako se vrpolji po stomaku... i ne moram STROGO da ležim, al baš i nisam za Olimpijske igre.......................
Пријавите се на:
Постови (Atom)