Tasi se plasi svega nepoznatog. Plasi se nepoznatih prostorija, nepoznatih ljudi. U stvari njima se smeska dok je udobnno smestena u mom ili tatinom krilu. Ali da je uzmu, priblize joj se i cackaju je... to je za nju smak sveta. Do god ljudi ne obracaju paznju na nju i ona je opustenija!
A dece se plasi samo ako hodaju pored nje! O da! Oni su mnogo strasni, ne moraju ni da je diraju, ni da joj se obracaju, ma samo ako su tu, ona ne skida pogled sa njih. Prati ih non-stop. I svaki nagli pokret, uzvik, skok, ona proprati sa trzanjem i grimasom, a onda ako se tako nesto ponovo ubrzo potom, ona krene da vristi. Ali vidim da ipak joj ne treba bas mnogo ni da se opusti, samo, ako se te socijalne skupine ne ponavljaju dovoljno cesto, ona ponovo zaboravi da TI ljudi i Ta deca i nisu toliko strasni!!!!
