KO NIJE RADIO VEZBICE PO VOJTI...NE ZNA KOLIKO JE SRECAN RODITELJ

Da, o tome se radi. Mi radimo vežbe po Vojti a vi?

Pregledao nas je terapeut u dečijoj bolnici dan pred otpust... Mala mlitavica izgleda nije ništa dobro radila, nisam tada ni znala o čemu se tu radi.... Pokazali su nam dva puta te vežbe, nije izgledalo ništa komplikovano...
Dve vežbe...
Od drugih mama u sobi.... O da bilo je i drugih mama....
Ajde malo da pričamo o toj sobi !
Što je najsmešnije nije nas lepa okolnost tamo smestila, ali meni je bilo lepo! O kako to morbidno i paradoksalno zvuči, ali je istinito. Sve smo se razumele... Retko koja me mama sada razume. Uglavno sam frustrirana mama koja previše brine pa prevrću očima čim krenem neku priču... Al opraštam im jer imam MOJE MAME! Moje mame koje nažalost znaju o čemu pričam jer smo zajedno krišm čitale bebeće kartone, i sa težnjom očekivale ponoć, kada nam mere palčiće, da čujemo koliko su grama dobili tog dana... Jer kad pređemo 2kg i budemo zdravi skroz... mi odosmo kući!
Pile smo puno čaja, da bismo imale mleka, prekratile vreme, kukale uz kafu i plakale na terasi sa cigaretom ....
Bile su mame blizanaca koji su različito napredovali u težini.. Mame koje su trebale biti mame blizanaca ali nažalost nisu... Mama koja je pričala da je shvatila da je muž vara....Mama koja nije imala tatu i koja se porodila kod kuće, pa su je posle ljudi iz porodilišta optuživali da je sigurno htela da "se reši bebe"... Mama koja je kod kuće ostavila dvoje dece a jedno joj je već godinu dana na intenzivi, a četvrti momak raste u inkubatoru.. Mama kojoj su jedva spasli život, kao i njenom junaku... Mama koju su ranije porodili carskim rezom, jer su promašili nedelju... Mama koja nema ni osamnaest godina, mama koja ima petnaest godina i preti da noću oma neke napade !? Mame koje po ceo dan spavaju, mame koje stalno govore " O bože..." Mame kojima je prva beba umrla jer je rodjena prevremena... Mame koje ceo dan telefoniraju... MAME!!!!
Ne rade svi oni vežbe po Vojti, hvala ti Bože!

Pazite, moja Cica se NIJE omakla, mada daleko bilo ne tvrdim da kad se omakne, manje se voli.... Ja mislim da sam se ja mojima omakla, a možda i nisam pošto je brat stalno hteo sestru... a posle pobegao od mene :(
Nego nije se omakla, u smilu eto DESILO NAM se... Nego smo bili u braku skoro godinu dana ali ja bez posla... da, i sa diplomskim koji nije ni započet.....
Legli smo jedno pored drugog i rešili : ako budemo čekali da se obogatimo pa da nas u porodici bude više-- e to bi moglo da potraje.............................

Jednog popodneva, kada sam shvatila da sve smrdi... smrde ulice, piletina, kupatilo, butici, kupila sam test i nazvala dragog mi dragana i saopštila mu ono što smo bojažljivo očekivali........ bićemo MAMA i TATA....
I buć.........
Trudnoća nije priča sa srećnim krajem-UVEK!!!
Jedna psiholog me je izgrdio zbog te konstatacije... : Rekao mi je da ne mogu tako razmišljati, da niko sigurno u tom datom momentu očekivane trudnoće ne razmišlja i ne interesuje se
za ŠTA AKO!!!!????
E pa meni je bilo žao što nisam pitala ŠTA AKO, nego me je iznenadilo i obeshrabrilo, i kao da sam do tada živela pod staklenim zvonom.
Šta ako dobijem krvarenje u ranoj trudnoći? Da li ću izgubiti bebu? Ne ne mora da znači... ali se obavezno mora obaviti ultrazvučni pregled, da bi se ustanovilo da je plod tu... da ima srčane radnje... I šta onda?! Obično- ležanje, strogo mirovanje!!!!!!!!!!!!!!! I neke injekicje progesterona, pa možda utrogestan (koji košta!!!!!)
I ako krvarenje prestane, da li to znači da će do kraja trudnoća da bude ok... da ću da uživam u svojoj trudnoći?
Ja sam mislila da hoću.... Krvarenje je prestalo... strah od svakog odlaska u kupatilo, da će krvi biti je zamenilo divno osećanje da ja napokon osećam moju Cicu kako se vrpolji po stomaku... i ne moram STROGO da ležim, al baš i nisam za Olimpijske igre.......................