Danas sam imala neverovatno iskustvo.
Ustali smo malo ranije, spremili se i krenuli na Frusku goru, u manastir Grgeteg. Malo smo skrenuli s puta, jer nismo bas bili sigurni kuda se ide... bili smo davno oboje. Obisli smo prvo Krusedol, bio je pust i prazan, docekao nas jedan monah, kaze nema ko da ocita molitvu, otkljucao nam vrata, mi celivali ikone, i ajmo... U Grgetegu druga prica, pred nas dosla mlada monahinja, Tasi se smeje, zavodi i sarmira.. Jedna starija se odmah raspitkuje za nju. Dodje i svestenik i pita, zbog cega hocemo molitvu... i onda opet moram da prevalim preko usana : Natasa ima cerebralnu paralizu... I BUM! Puknem, pocnem da placem kao malo dete ispred izloga sa lutkama!!!! Bilo me je stid takvog mog nastupa, al sam videla da ni mm-u nije bilo svejedno, nekako se razalostio i on.
I taman kad pomislim kako sam psihicki ojacala, kako sam se pomirila sa cinjenicom i kako mi je snaga potrebna da izguramo sledece dane... Svaki put kad to prevalim preko usta, ''Natasa ima cerebralnu paralizu'' meni se grlo stegne, ruke zadrhte... A danas.. danas je puklo u meni. Dok je svestenik citao molitvu Tasi se raspricala sa ikonom Trojerucice, a ja sam plakala i plakala... Vise me nije ni bilo sramota, jer sam shvatila da njima ta moja reakcija nije bila nimalo sramna, nisu se iscudili, nisu se snebivali, osetila sam veliko olaksanje...
[Glitterfy.com - *Glitter Photos*]
Napisah "raspitkuje", tako mi je nekako islo uz ovaj post... da mi posle zli jezici ne kazu, vidi je nepismena ;) valja se malo dijalekatski i obojiti ;)
ОдговориИзбришиPusti suzu, olaksaj dusu i podigni glavu, pa nastavi tako kako si zapocela. Neko vidi tu tvoju ljubav, hrabrost, snagu, neko vidi njene divne pametne okice. Taj neko, kako god ga mi zvali, te prati na tvom putu da te obraduje uspesima koje samo takva majka kao sto si ti zasluzuje. I u mislima i u snovima zelimo da se radujete i volite sve vise, da svoje ciljeve dostizete i prestizete.
ОдговориИзбришиMarija i vesela trojka
Grlimo Mariju i njenu velicanstvenu trojku ;)
ОдговориИзбриши:*****
ОдговориИзбришиAh, kako mi u svakodnevici sebi ne dajemo oduška, uvek moramo da smo jake, spremne, da ne pokazujemo kako se osećamo... A u duši teret ogroman! Nego, neka tebi postane praksa da odlaziš tamo gde ćeš se rasteretiti, da bi ostala tako nasmejana i mama-blago-nama. :D
Ljubimo pametnicu našu dragu!
Draga sugrađanko,
ОдговориИзбришиne može srce da ne zadrhti dok čita tvoje tople i iskrene reči, a naročito srce majke. Želim vam puno sreće na vašem trnovitom putu, a ljubavi i volje vam ne manjka, to vidim. Poljubac za malu Natašu a za mamu jedan virtuelni zagrljaj!