Vezbamo, vezbamo, vezbamo... razboleli smo se :(

Dve nedelje su proletele. U petak dobila visoku temperaturu i verovatno je smlatio neki virus.
Poceli smo sa novim vezbama, po therasuit metodi.
Tasi vezba 3 sata svaki dan. Nijedan dan nije isti. Postoje neke osnove koje terapeutkinja radi sa njom uvek, ali jedan dan rade ruke, sledeci noge. Vezba stajanje. Hodanje joj nikako ne ide.

Koliko sam ja laicki shvatila kljucno je jacanje misica. Posebno misica koje Tasi ne koristi. Posle dizanja tegica ;) Tasi vezba stajanje u therasuit odelu, moze se reci da je to ortoza koja Tasi daje stabilnost, koliko toliko normalizuje tonus... Zatim an ovim vezbicama se utice na vestibularni sistem.
Vestibularni sistem obaveštava CNS o poziciji i kretanju glave u relaciji sa gravitacijom.

Malo je vremena proslo da bismo rekli da se nesto BUM desilo, ali dovoljno da primetimo, da je cvrsca, stabilnija. Ove vezbe nam ulivaju nadu da ce se Tasi brze dici na svoje nogice. Mi nijednog trenutka nismo sumnjali da cemo je voditi za rukicu u parkic koji toliko voli.... ali sada smo ubedjeniji da ce se to desiti mnogo brze nego sto smo racunali.

Moje novo dete

E da, odradismo tu veselu operaciju strabizma. Prvo nisam bila bas zadovoljna jer su joj oci setale...
A sad posle malo vise od mesec dana mogu reci da imamo novo dete. Zaista oke su 90% vremena centrirane i sad mi je tako nekako ozbiljnija ;) nova!!!!  Ono sto odmah primetismo - preciznija je  kad nesto ubacuje i namice, ali  i dalje plasljiva i ne moze da proceni udaljenost predmeta koji joj se priblizava ... Ono negativno je da  prvih par dana levu ruku je koristila kao da nije njena, znaci uvrtanje ka spolja koje smo skoro bili iskorenili se vratilo, nije prosto znala da je koristi. Druga stvar  - postala je mlitavica, kao od gume bude. Pre se to desavalo, kao neko nazadovanje u motorici pa se posle sve vrati na svoje, nadam se da je i ovaj put  o tome rec.  I neverovatno je to da odbija da kaze mama, baba i pa-pa kao   neke igre i i pokrete kad joj zatrazimo, baca se u histeriju i negoduje.... Da li je zaboravila? Da li smo vise doooosadni?

I duda i slonic, pa-pa

Napunila je zenska dve godine. Par dana posle rodjendana nas obradovala prvim samostalim dovodjenjem u sedeci polozaj. Pokusava s vremena na vreme, nekada uspe nekada ne. ALi to je veliki korak.
Od dragih zena sa foruma sa kojima sam se druzila jos dok je Tasika bila u stomaku, dobila je fenomenalan poklon za rodjendan, i posto je jos uvek skromne kilaze :) sasvim joj odgovara Chiccova nosiljka, a i tati odgovara ;) pa na prolece ce cica s tatom i mamom na pesacenje po Fruskoj gori, a do tad, setamo uz Dunav i plasimo labudove ;)
Ima sigurno vec mesec dana kako dudu varalicu vise ne voli... Nije ni pre bila luda za njom ali joj je bila obavezna za uspavljivanje. Prvo je pocela da odbija da spava, a onda da pljuje dudu... a od skora i druga slonica ne voli. Baci ga siromaha kao da nikada pre nisu bili drugari.... Meni zao slonica, nesto razmisljam da ga ja uzmem i spavam sa njim :( prosto mi nekako tuzno da ga je tako odbacila. A ako ste mislili da se sama uspavljuje, eh ne.... zaspi nekad sama kad je bas bas premorena ali je uglavnom 49853985 puta otpevan ''cvetak zuti'' i ''tijo noci'' i cacka svoje stopalo, skida carapice, trenerkicu, pidzamicu i sta joj pod ruku dodje... ako se u medjuvremenu resetuje, onda nema spavanja.... a slonic, bacen u cosku sobe sve to tuzno posmatra........ A bilo je ovako :

Uploaded with ImageShack.us

Uploaded with ImageShack.us




Uploaded with ImageShack.us

Bez naslova

Pokusavam da krenem... ne ide. Pokusavam da smislim naslov, ne ide...
Danas sam imala neverovatno iskustvo.
Ustali smo malo ranije, spremili se i krenuli na Frusku goru, u manastir Grgeteg. Malo smo skrenuli s puta, jer nismo bas bili sigurni kuda se ide... bili smo davno oboje. Obisli smo prvo Krusedol, bio je pust i prazan, docekao nas jedan monah, kaze nema ko da ocita molitvu, otkljucao nam vrata, mi celivali ikone, i ajmo... U Grgetegu druga prica, pred nas dosla mlada monahinja, Tasi se smeje, zavodi i sarmira.. Jedna starija se odmah raspitkuje za nju. Dodje i svestenik i pita, zbog cega hocemo molitvu... i onda opet moram da prevalim preko usana : Natasa ima cerebralnu paralizu... I BUM! Puknem, pocnem da placem kao malo dete ispred izloga sa lutkama!!!! Bilo me je stid takvog mog nastupa, al sam videla da ni mm-u nije bilo svejedno, nekako se razalostio i on.
I taman kad pomislim kako sam psihicki ojacala, kako sam se pomirila sa cinjenicom i kako mi je snaga potrebna da izguramo sledece dane... Svaki put kad to prevalim preko usta, ''Natasa ima cerebralnu paralizu'' meni se grlo stegne, ruke zadrhte... A danas.. danas je puklo u meni. Dok je svestenik citao molitvu Tasi se raspricala sa ikonom Trojerucice, a ja sam plakala i plakala... Vise me nije ni bilo sramota, jer sam shvatila da njima ta moja reakcija nije bila nimalo sramna, nisu se iscudili, nisu se snebivali, osetila sam veliko olaksanje...


[Glitterfy.com - *Glitter Photos*]

Guuuuuuuuzooooooooo

Zvala se Danijela. Imala je dvadeset godina. Bila je uvek nasmejana, isla kroz zivot kao muva bez glave - a ko nije sa dvadeset godine? Zvala se Danijela, bila je smesna, grdili smo je, i voleli. Volela ju je i Tasi! JAko!!! Jer je bila glasna, jer je bila puna zivota jer je i ona volela nju. Zvala ju je : guuuuzoooo!!!!!!!!!!!!! Govorila joj je da je : gluuuuupa i blesava, a Tasi joj se uvek radovala i smejala! Poslednji put kad je usla u nasu sobu, Tasi je spavala. Nisu se pozdravile. Tasi je nece upamtiti.


[Glitterfy.com - *Glitter Photos*]

Inatrc mlif

Kad sam ja bila mala, mnogo sam se radovala kada na televiziji ugledam ovaj natpis. I ne znam zbog čega, obavezno sam ga čitala unazad :)

Danas postoje televizijski kanali na kojima se crtani filmovi puštaju od jutra do mraka. Pih kako čovek tome da se obraduje? A tu je i kompjuter. Taši već zna šta je to računar, mislim obožava ga da lupka po tastaturi, i obavezno pobrljavi rezoluciju, otvori neke programe za koje nisam ni znala da postoje na računaru. Voli i da gledamo slike na kojima je ona, mamin mali narcis. Voli i mišem da šara, lepo ga uzme i gura levo desno, tačno zna da to nešto treba tako, pa i klikne koji put... Verovatno će mi neke majke reći, ''budalaština, dati bebi računar'' a bake će reći, '' skloni dete, to zrači'' . Ja opet, uživam u njenom otkrivanju sveta oko sebe! Uživam što se trudi da nas imitira i uživam u njoj i dopustam joj da, dopuštam joj mnogo!!!!
Kada sam primetila da sa pažnjom gleda slike, odlučih da joj pustim i neki bebi crtani film, nadjem na youtubu, neki od onih beby einstein crtaća i pustim joj. Uživala je. Sada skoro svaki dan joj pustim tih 5 do 9 minuta crtaća, dok ja spremim hranu, očešljam se, spremim se za šetnju ili bilo šta drugo, bez preznojavanja i nepotrebene tenzije, jer cica više ne voli da boravi na podu sama. To je dosadno! U kolicima brzo izgubi strpljenje (ako ne gleda crtani ili ne vuče sveee sa stola!!) a kauč i ostali visinski nameštaj ne dolazi u obzir jer ona nema mira! Tako da živeo inatrc mlif koji može da se pusti kad ti treba i ugasi kad je odslužio.

Nesto je trulo u drzavi nasoj....

Ne mislim da doktori u bolnici nemaju pojma, naprotiv, meni se nasa doktorka Mikov, mnogo svidja. Necu da gresim i da kazem da terapeuti na rehabilitaciji nemaju pojma, ali nesto tu ne stima. Da nismo iskusili rad privatnika ne bih pravila paralelu. I da me nasa doktorka psiholog u decijoj, nije razocarala svojim ne toliko detaljnim pregledom, kao prethodnih puta, mozda bih i zaboravila da napravim ovakvu paralelu, ali me je njena uvredjenost podstakla na to. Uvredjenost, tipa, ''ako ste isli i privatno, zasto i dalje dolazite kod mene'' -''zato sto smo voleli da dolazimo kod vas.'' Odgovorila sam joj... ''voleLI...".... Za svoje dete bih pokusala i vanzemaljsku medicinu, prihvatila usluge Sajlonaca ;) samo da joj bude bolje, a dok su nam opcije privatno i drzavno, ja kazem DAJ!
I kazem DAJ dok mogu, jer znamo svi kakve su cene kod privatnika! Da se ne lazemo, mi tih para nemamo, HVALA radnicima GSP-a Novi Sad, i sindikatima, i udruzenjima u okviru te firme koji su nam pomogli koliko su mogli! Bez njih moja Tasi bi koristila samo usluge drzavnog lecenja... A sad evo kako je to izgledalo prosle nedelje: radna terapija- to je sto ja kazem igranje, tacnije vezbanje Tasinih rukica, kordinacija oko ruka, usta, vezba njenu levu ruku, slicne vezbicemo smo radili kod privatnog psihologa, (2600din sat vremena, 2x nedeljno, deset termina) Radna je u decijoj pola sata, Tasi je inace malo plasljivija, pa se nekih pet-deset minuta privikava na tetu koja joj nudi razne zanimacije, ali na stolu stoji jos brdo sarenih kocaka, obruca koje bi Tasi rado dohvalila, ali joj teta ne da... To je znaci ometa... U prostoriju ulaze i druga deca koja vebaju, Tasi svakog od njih mora da isprat sta radi! I znate sta, uopste se ne raduje. Kod tete za 2600, din, Tasi je bila odusevljena, iscekivala sta ce joj sad dati! Slike, loncice, ili loptice... ! Stalno je pricala.Sto je cist, samo ono sto joj teta nudi tok trenutka, ni tata ne sme biti u prostoriji jer odvalic paznju! U decijoj joj je dosadno, i buni se, paznja joj je tesko odrziva. Onda idemo na kinezi, cim izadjemo na hodnik Tasi zna sta je ceka, vristi. Dok udjemo u prostoriju gde se vezba, ona je vec crvena i izbezumljena od vrsike. To traje neki petnaestak minuta. Slabo saradjuje. Sve vreme place. Kod Sanje dok smo vezbali, u ordinaciji dr Stejin, Tasi je placljiva bila samo prvi put. Posle se navikne, Sanja je pazljivija, studenti ne vezbaju tamo na njoj! Imamo i jednu tetu koja kod nase kuce vezba sa Tasi, a to traje sat vremena, (1000 din) . Tasi je opustena, jer je kod kuce, nekad se i rasplace, boze moj, mora malo, ali posle nekoliko vidjenja ona prihvati tetu... U decijoj nam se terapeuti menjaju iz terapije u terapiju. I jedna dobra stvar, koju privatno nismo iskusili je hidroterapija, nekih desetak minuta traje. Tasi uziva!!!!!
Postoji jos toliko toga sto bih mogla da uradim za svoju devojcicu, a necu znati ili necu imati sredstva. Kada bi postojalo neko cudo pa da malo ovim krvopijama http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/253808/Svi-bivsi-ministri-i---dalje-na-drzavnim-jaslama uzmu po koju novcanicu, pa da sredimo te bolnice, pa da taj carobnjak sredi ljude koji rade, da rade... da se trude, da uslovi budu bolji, eh kad bi....